...pa ako vas put nanese, pogledajte šta ima, popijte kafu, kupite print ili original ili zatražite moj autogram...;-)
6 November 2009
Dešava se moja izložba...
20 October 2009
Stara navika
"Bad habits are like comfortable bed, easy to get into, but hard to get out of."
Pre oko mesec dana sam uz pomoć yoge i nicorette flastera, prestala da pušim.
Imala sam nešto malo manje od 25 godina pušačkog staža.
E sad, nepušenje, subjektivno posmatrano, ima svoje dobre i loše strane. Sve u svemu nisam preterano oduševljena novim iskustvom.
Prvo, primećujem da je život bez cigarete za mene jedna potpuno nova životna koncepcija;
Duže sam pušač nego nepušač i uopšte ne znam kako je to živeti bez cigarete; Drugačiji doživljaj i utisak stvarnosti, drugačije protiče vreme:
To je ono što sam radila dok čekam bus, dok čekam da se osuši lepak*, dok stojim ispred bioskopa, pozorišta, sedim u bašti kafića, čekam važan poziv ili rezultate ispita, kad padnem na ispitu, kad položim ispit, kad se zaposlim, kad sam preopterećena, kad sam rasterećena, u porodilištu dok čekam vlastiti porođaj (da, da, i to!), kad putujem i kad doputujem, u vozu, u autu, u aerodromskoj pušioni, na rođendanima, žurkama, parastosima i sahranama, slavama, dok hodam, plačem smejem se i dok besnim, u kadi, u moru, u bazenu, dok volim, dok mrzim, dok tugujem i veselim se, tešim se i nadam se... Od buđenja pa do odlaska na spavanje.
Ovo je prilično kratka lista benefita, po meni dosta neubedljiva (nije da Vas odgovaram od apstiniranja)
- Više ne izlazim noću tražeći otvorenu trafiku i nije me briga rade li za praznike;
- U samousluzi ne dodajem pazaru i paklicu cigareta;
- Imam malo više vremena;
- Novac od cigara sada trošim u Bjuti Salonu;
- Malo mi je lakše da se probudim ujutro;
- Nemam osećaj prepušenosti i onaj gadni ukus nikotina u ustima;
Ovo je isto tako kratka lista onih stvari zbog kojih o cigari mogu da počnem da razmišljam sa nostalgijom ili blagom setom:
Ranije nisam imala utisak da sam besposlena, uvek sam barem pušila! A sada, ponekad sedim i ništa ne radim!
- Krize imam upravo u tim trenucima kad nemam šta da radim, jer očito ne znam da se opuštam bez cigarete ( verovatno to nisam znala ni s cigaretom).
- Lice mi je isto kao što je i bilo (nije se podmladilo ili šta ja znam, kako ponegde znaju da napišu fanatični protivnici pušenja - kao, čudotvorno ćeš se regenerisati)
- Podočnjaci su takođe ostali, ali nadam se da je još rano reći, hm?
- Organizam je toliko naviknut da radi na nikotin, tj. jutarnju kafu i cigaru, da se neke funkcije u organizmu počinju odvijati otežano, a stomak mi izgleda kao da ću se uskoro poroditi;
- Najviše mi je žao što nisam više dosledni učesnik rituala kafenisanja sa mamom, tetkom i drugaricama. Ne kažem da su me one ekskomunicirale, naprotiv, već se ja tako osećam. Ponekad.
- Kao pušač sam jela više nego sada, pošto nisam mogla da pušim na prazan stomak, što je značilo red jela, red cigara.
* Na ispitu iz tehnologije slikarstva, na pitanje o trajanju određenog postupka u pripremi klasične preparature, tip je 'ladno odgovorio - "šta ja znam...tako...dok ne ispušim cigaru."
30 September 2009
Kao ljubav
Sinoć, tako, šetamo moj pas i ja, te dođemo do kraja staze.
Ugledam na dvadesetak koraka, dve siluete. Jedna je dečija, a druga je pseća.
Procenjujem s te daljine, da je dete jako malo, tek prohodalo, a da je pas odrastao.
Taman da zaokrenem, pa da krenem nazad, kad primetim kako ima nešto neobično u načinu na koji je pas jako usredsređen na to dete. Počnem da razmišljam kako dete mora da je jako dobro prema psu, kad mu je ovaj tako privržen.
Moj pas zalaje u njihovom pravcu i privuče im pažnju, a ja odlučim da hoću da vidim ta dva "drugara" izbliza, te stanem da ih sačekam.
Kako polako izlaze iz mraka na svetlost noćne svetiljke, vidim psa kako nežno gurka njuškom detetove, nečim zauzete ruke, brižno ga prati, pogleda ne odvaja, ide mu ispred nogu s jedne, pa na drugu stranu; Dete, musavo Ciganče, približava se i nešto nosi, šta li je... Štene, tek oštenjeno, krmeljivo. Nenamerno, davi ga rukom savijenom u laktu, nožice mu se klate, stomačić mu se napeo kao puna vrećica, eh, ne mogu ni da gledam, okrenem ka kući. Da pobegnem, da zaboravim; Ali ne mogu.
Sirota kučka, mogla je da ujede, da otme, da se izbori; Ali ona to ne učini.
Ostade ponizno da se umiljava ne bi li dobila nazad svoje "dete". Živo ili mrtvo.
A izgledalo je kao ljubav.
24 September 2009
22 September 2009
18 September 2009
16 September 2009
11 September 2009
ono kao kriza
Ne znam da li mi se čini ili zaista ima više onih koji žickaju novac (ono-kao-kriza), da ne upotrebim gori izraz - prose, pošto mi se ne čine svi kao prosjaci;
Evo danas na primer, izlazim iz Merkura, tek, saleti me muška osoba; Ni ne pogledam ga, jer po stavu i načinu na koji mi se obraća odmah zaključim da nije dobar frajer kome sam se učinila kao dobitna kombinacija.
Meni naime, prilaze isključivo Jehovini Svedoci, prosjaci i oni što pričaju sami sa sobom po ulici; A stav ovog mladića bio je onaj lažno skrušeni, ištući i nepokolebljiv, sa sve papirom u ruci, na kome nešto piše;
Baš sam mislila da ga pročitam natenane, onako sa Kurverovim kutijama iza kojih jedva virim. Istrajno me prati do auta, ja dignem pogled - kad ono debeljko od pretprošle zime; Lice koje jednom vidim - ne zaboravljam. Naime, te zime, opet ja iz Merkura - hladno, magluština, minus...Odjednom, stvori se ispred mene isti ovaj mladić i drhtureći zatraži novaca za autobusku kartu, da ode po majku, da je vodi u bolnicu, da ovo, da ono...Bez dvoumljenja izvadim nešto novca i dam mu u ruke. On se zahvali, okrete se i ode. Nešto mi bi čudno u načinu na koji se u trenutku opustio i laganice odšetao. Sednem u auto da vidim gde će; On nonšalantno obigra krug i ode u mračni deo parkinga, uđe u jedan auto u kome sedi mlađa žena, preda joj nešto u ruke (novac) i ponovo izađe.
Zato mu danas odbrusih: E, reko' upamtila sam te, ne'š me više prevariti! On se zabezekne, zbuni i umakne dok si rek'o piksla.
Posle mi je bilo smešno kako sam ga prepala.
Subscribe to:
Posts (Atom)
